Manastir Veluće je udaljen 25km od Kruševca, od Kruševca se krene prema Trsteniku i dođete do sela Stopanja koje je inače poznato po kafanama sa pečenjem. U selu postoje nekoliko kafana gde možete istog trenutka, svakog dana da nađete sveže pečenje, tu je i više prodavnica. Meštani su odlično iskoristili prometan put koji prolazi kroz selo. Kada prođete sve pečenjare dolazite do pružnog prelaza i čim ga pređete sa leve strane je ulica sa putokazom za manastir Veluće. Tu su dve ulice, do manastira vodi ona koja ide dublje u selo a ne ona koja prati prugu u suprotnom smeru. Tim putem se ide samo pravo, dolazi se do sela Tobolac pa do sela Veluće i na kraju sela stižete do manastira. Ispred manastira je parking gde možete ostaviti auto i tu je česma gde meštani svraćaju po vodu. Manastir je mali i lep, u dvorištu imate par klupa gde se možete odmoriti. U blizini manastira se nalazi izvor vode Velućki kiseljak, danas poznat pod imenom Mivela.


Ne zna se ko je podigao manastir i kada ali se smatra da ge je podigla neka vlastelinska porodica za vreme kneza Lazara, u drugoj polovini XIV veka. Crkva je veoma slična po nakitu sa crkvom Lazaricom u Kruševcu pa se smatra da su ktitori na taj način hteli da pokažu povezanost sa knezom Lazarom. Moguće je da su bili i u rodbinskim vezama. Za gradnju ovakve crkve u to vreme ste morali imati velika finansijska sredstva. Manastir se ranije zvao Srebrnica, po potoku koji prolazi pored. Manastir je jako lepo oslikan i živopis je orginalni, prvo oslikavanje je sačuvano do danas. Ono što je interesantno kod živopisa je da su u jednom delu oslikani ktitori, tj. njih četvorica sa imenima: Oliver, Dejan, Bratan i Konstantin. Kako se oni kasnije ne pominju i istorija ih nije zabeležila, postoje neka tumačenja da su možda stadali na Boju na Kosovu. Oni su verovatno bili sinovi vlastelina koji je podigao manastir.