Manastir Jošanica se nalazi pre sela Jošanički Prnjaor, pored puta između sela Sikovac i Prnjavor. Od Jagodine je udaljen 10 kilometra. Manastir je danas muški i u njemu borave monasi. Sagrađen je novi konak za monahe i oni vode računa o manastiru. Iz Jagodine se ide ka selu Vinorača i na izlazu iz sela prelazi se most i put se tada razdvaja na levo i desno. Na toj raskrsnici skrećete desno i nastavljate put za selo Deonica. Sikovac je selo spojeno sa Deonicom i tu se skreće levo za Jošanički Prnjavor i manastir Jošanicu. Put tu postaje uži i krivudav pa je oprez pri vožnji obavezan. Posle nekoliko kilometra vožnje dolazite do kapije manastira, prolazite pored kapije i nastavljate skroz pored manastira. Kada prođete manastirski kompleks sa desne strane i pređete most preko potoka, posle mosta možete da ostavite auto i krenete u obilazak manastira.


Po legendi koja kruži za veliki broj manastira, a za koji se ne zna kada su sagrađeni, pripisuje se doba kneza Lazara. Tako je isto i za ovaj manastir, po legendi ovde je boravio Joša Sianit, jedan od monaha sianita, koga je knez Lazar tokom lova ranio i kao pokajanje podigao ovaj manastir. Ispitivanjem se došlo do predpostavke da je ovaj manastir sagrađen negde oko 1430. godine za vreme vladavine Đurađa Brankovića. Smatra se da ga je sagradila vlastelinska porodica Dmitra Jakšića koja je sredinom XV veka upravljala ovim krajem, ali se kasnije pod najezdom turaka preselila u Ugarsku. Pojavljuje se u turskom popisu iz 1521. godine. Freske u manstiru su veoma značajne ali su veoma oštećene tokom više godina rušenja i paljenja od strane turaka. Za vreme Kočine krajne 1788. godine, manastir Jošanica je bio njegova ratna baza gde se skrivao i odakle je delovao. Posle pada krajne turci su manastir porušili i zapalili, kao i posle I srpskog ustanka. Za vreme II srpskog ustanka 1815. godine tu su se sastali Miloš Obrenović i vladika Milentije sa Maršali Ali pašom radi pregovora o miru. Od tog vremena više nije rušen i kreće njegova obnova.