Spomen kompleks "Boj na Ivankovcu"
Spomen kompleks "Boj na Ivankovcu" se nalazi na ulaz u selo Ivankovac koje je udaljeno od Ćuprije 8 kilometra. Od centra Ćuprije krenete prema gradskoj bolnici i pored bolnice skrenete desno, na semaforima produžite pravo i idete preko nadvožnjaka iznad auto-puta. Tim putem vozite nekoliko kilometara pravo dok ne dođete do velikog vinograda sa leve strane, tu skrećete u ulicu desno. Sledeće selo na koje nailazite je Ivankovac, sa desne strane pre sela je crkva a pored crkve je spomen kompleks "Boj na Ivankovcu". Spomen kompleks sadrži veliki zeleni park sa klupama, jedan spomenik koji je podignut u čast junacima boja u sredini parka i repliku rovova koji su pravili srbi čekajući turke sa desne strane spomenika. Spomenik sa pločom je u sredini kompleksa a na vrhu spomenika je bista Milenka Stojkovića.
Posle ubistva dahija na Adi Kale na Dunavu kod Kladova, koje je izvršio Milenko Stojković sa svojim ljudima a koje je učinjeno zajedno sa turcima, oni ipak odlučuju da treba da se bore protiv ustanika. Zato 1805. godine postavljaju Hafiz pašu za poglavara Beogradskog pašaluka i naređuju mu da iz Niša krene ka Beogradu i uguši bunu. Krajem jula Hafiz paša kreće iz Niša i zastaje na Vezirovom brdu iznad Ćuprije gde se okupljaja turska vojska koja će nastaviti dalje ka Beogradu. Srpska vojska je pošla u susret Hafiz paši, podelila se u dve grupe i blokirala im dalji put prema Beogradu. Prva grupa, koju je predvodio Karađorđe se ulogorila na brdu Gilje kod Jagodine i pokrivala levu obalu Velike Morave. Verovatnije je bilo da turska vojska krene tom trasom od Ćuprije prema Jagodini i tako nastavi ka Beogradu nego da krene drugim pravcem. Druga, manja grupa pod vođstvom Milenka Stojkovića i Petra Dobrnjca se ulogorila na brdu kod sela Ivankovac kod Ćuprije i branila desnu obalu Velike Morave. Tu sa njima je bio i Stevan Sinđelić sa svojim resavcima. Dva dana pre bitke, na predlog Petra Dobrnjca srpska vojska je iskopala više rovova, ispred kojih je pobola zašiljene drvene palisade i tako čekala turke. Hafiz paša je odlučio da ne ide preko Jagodine i dalje kroz Šumadiju, smatrajući da tamo ima mnogo više ustanika i da je opasnije i odlučio da krene preko Ivankovca. Turci su imali mnogo veću vojsku, odlučili su da krenu u napad početkom avgusta sa konjicom i pešadijom ali nisu imali topove. Prvog dana napada turci su osvojili nekoliko rovova, međutim strma brda gde su srbi napravili rovove i velika borbenost su učinili da napadi budu uspešno odbijeni. Turci su tokom noći napustili Ivankovac a Karađorđe sa svojom vojskom se pridružio grupi na Ivankovcu. Posle par dana borbe turci su se ulogorili u Paraćin a srbi na brdu iznad Paraćina, danas poznatom kao Karađorđevom brdu. Tu je jedne večeri Stevan Stevanović, poznatiji kao Steva Pisar, u pripitom stanju molio Karađorđa za dozvolu da ispali jedan hitac iz topa. Posle nekog vremena Karađorđe je dozvolio a Steva je nanišanio prema najosvetljenijem šatoru. Hitac je ranio Hafiz pašu koji je preminuo na putu do Niša a turci su tog jutra napustili Paraćin i povukli se u Niš. To je bila prva velika pobeda srba protiv regularne turske vojske u I srpskom ustanku.
Istorija
Posle ubistva dahija na Adi Kale na Dunavu kod Kladova, koje je izvršio Milenko Stojković sa svojim ljudima a koje je učinjeno zajedno sa turcima, oni ipak odlučuju da treba da se bore protiv ustanika. Zato 1805. godine postavljaju Hafiz pašu za poglavara Beogradskog pašaluka i naređuju mu da iz Niša krene ka Beogradu i uguši bunu. Krajem jula Hafiz paša kreće iz Niša i zastaje na Vezirovom brdu iznad Ćuprije gde se okupljaja turska vojska koja će nastaviti dalje ka Beogradu. Srpska vojska je pošla u susret Hafiz paši, podelila se u dve grupe i blokirala im dalji put prema Beogradu. Prva grupa, koju je predvodio Karađorđe se ulogorila na brdu Gilje kod Jagodine i pokrivala levu obalu Velike Morave. Verovatnije je bilo da turska vojska krene tom trasom od Ćuprije prema Jagodini i tako nastavi ka Beogradu nego da krene drugim pravcem. Druga, manja grupa pod vođstvom Milenka Stojkovića i Petra Dobrnjca se ulogorila na brdu kod sela Ivankovac kod Ćuprije i branila desnu obalu Velike Morave. Tu sa njima je bio i Stevan Sinđelić sa svojim resavcima. Dva dana pre bitke, na predlog Petra Dobrnjca srpska vojska je iskopala više rovova, ispred kojih je pobola zašiljene drvene palisade i tako čekala turke. Hafiz paša je odlučio da ne ide preko Jagodine i dalje kroz Šumadiju, smatrajući da tamo ima mnogo više ustanika i da je opasnije i odlučio da krene preko Ivankovca. Turci su imali mnogo veću vojsku, odlučili su da krenu u napad početkom avgusta sa konjicom i pešadijom ali nisu imali topove. Prvog dana napada turci su osvojili nekoliko rovova, međutim strma brda gde su srbi napravili rovove i velika borbenost su učinili da napadi budu uspešno odbijeni. Turci su tokom noći napustili Ivankovac a Karađorđe sa svojom vojskom se pridružio grupi na Ivankovcu. Posle par dana borbe turci su se ulogorili u Paraćin a srbi na brdu iznad Paraćina, danas poznatom kao Karađorđevom brdu. Tu je jedne večeri Stevan Stevanović, poznatiji kao Steva Pisar, u pripitom stanju molio Karađorđa za dozvolu da ispali jedan hitac iz topa. Posle nekog vremena Karađorđe je dozvolio a Steva je nanišanio prema najosvetljenijem šatoru. Hitac je ranio Hafiz pašu koji je preminuo na putu do Niša a turci su tog jutra napustili Paraćin i povukli se u Niš. To je bila prva velika pobeda srba protiv regularne turske vojske u I srpskom ustanku.